Pismo koje nije otišlo za Ameriku

" Potraži me kad se protraćeno vreme vrati u kutak tvog uma, kada te podseti da sam bio neko ko je skidao zvezde i ako je nebo tmurno. Znala si da su moji koraci previše bučni u kasne sate, da su teški i glasni kada ti je potrebna tišina. Razdvojile su nas daljine ali smo ipak ostali zajedno, na maloj crno-beloj slici.

Godine su od mene načinile pijanca i gubitnika. Tragao sam za tobom po peščanim dinama i hladnim noćima decembra, tražio sam te u nekim malim stvarima i našao te.

Nakon svih ovih godina i dalje si lepa, sijaš kao vila, kao zrak sunca u prolećnom jutru koje budi žitelje sivila, lepa si, to je uvek bilo i biće trunka sjaja u mraku godina.

Imam te dovoljno da te doziram stvarnosti koja pod naletom fleševa ima čudno i krhu narav pa puca kao staklo pod udarom lopte uplašenog dečaka. Znam da te nemam, ponekada mi i nisi bitna, ne trebaš mi. Osuđujem te na večnu sreću, na radost u porocima, na prelepo nebo bez mene i mojih reči, jedinog blaga koje pokreće tvoje bledunjavo lice i boji ga osmehom sve dok ne zaspiš.

Slavim te. Slavim te kao sve što je sveto i što vredi u mom nazovi životu. Toliko sam prazan da me ponekad ni ogledalo ne želi. Poredim se sa pticama jer si me ostavila nemoćnog da sačekam zimu, a ti si po prvoj jeseni odbacila plodove mojih ideja, pa su ptići nade ostali u ljušturi želje, bez pokušaja života. Raduj se, budi svoja i živi večno, kroz moje reči i crno-bele slike na zidu.

Ubijaj me lagano kao što jesi, pusti me da se setim tebe kroz sve što sam bio. Omađijaj svako novo juto i pusti srce da udara svoje do zadnjeg damara. Budi i dalje lepa, raduj se svakom novom jutru i tuguj za tmurnim noćima bez zvezda, jer će samo jedna da sija večno. Ta zvezda biće sećanje na dane u čaši, na dane bez tebe i mene, na sivi grad i sive ljude u ulici bez broja zaboravljene zauvek. Čekam te.

Srešćemo se ponovo nagi na nekom oblaku plešući divotom zvuka nekog prošlog života svesni šta propuštamo a nesvesni telesnih potreba, zauvek svoji, bez preduslova i pojmovanja o materiji. Ti i ja, kao jutro i magla, kao dečak i snovi, kao mačka i miš. Ti i ja zauvek svoji i zauvek daleko. " 

MASKE

Uvek mi je teško da počnem da pišem. Naidje kad-kad neki period blagostanja u kome reči same izlaze, dok, ponekad neće napolje ni puškom. Smara me priča o poštenim ljudima. Svi ljudi koje znam su dvolični. Razmišljam često o maskama. Koju masku nosiš ti ?

Prvenstveno, ako obratiš pažnju na prosečne ljude postoje dve vrste maski, prva je smeh a druga strah. Iskreno, prva mi deluje manje opasna po druge ljude jer je produkt snage neke osobe. Pokazaćeš mi da li si jak samo ako posle svakog mog udarca stojiš čvrsto na nogama i gledaš me sa osmehom. Snaga nije masa mišićavih drugoligaša koji izbacuju pijane indijance iz klubova, snaga je volja uma i potajni plan, zamaskiran osmehom, ne pokazujući bol pokazuje samo zid na tvom licu i nešto što niko ne može da dodirne. Moraš da naučiš da maska može da bude i odbrana i napad, ako to ne možeš da razumeš onda si sajber biće koja ne zaslužuje telesni oblik.

Maska straha je onaj osećaj da niste više prvi i da neko drugi dolazi na vaše mesto a vi pod naletom straha za sebe vučete iz sve snage tu osobu dole, na dno. Đubre nije samo smeće, može da bude i jako lep opis karakterne osobine čoveka. Iz tog straha radjaju se najprljavije ideje i dela čoveka prosečnog životnog veka i inteligencije. Strah je dobar pokretač i sve zavisi od samog čoveka. Ako iz straha počne da se brani odbraniće se, ali, ako iz materijalne zavisti oseti slabost naspram drugog čoveka upotrebiće ga u svrhu lične dobiti gde se vraćam na malo pre pomenutu karakternu osobinu- DJUBRE!

Nose ljudi i neke druge maske. Te druge su manje zastupljene nego gore navedene ali su prisutne u svakodnevnom životu. Koliko puta ste mislili da vam je neko prijatelj ? Okreneš ledja i VHCS VHCS sablja !! Hahahaha !

Pričam o situaciji da ponekad svaki čovek mora da bude vulgaran u odbrani sbvojih ličnih stavova kada nenormalni ljudi krenu u pohod na tvoj obraz. Dešavalo se da sav „prljav veš“ bude iznet na videlo i zvučno zadovoljstvo „SAJBER MASE“ tek nakon nekog spornog dogadjaja. Imam poruku za sve takve ljude : „ POLJUBITE ME U DUPE“ .

Ljudi, nosite maske, nije to loše kad hoćeš da sakriješ neki problem koji se ne tiče drugih. Svi koji ne nose maske iz tog razloga, dobili ste odmah iznad poruku !

Pozdrav i ovog puta sa sivih ulica koje bojim tonerima  iz uma.