Ponekad poželim da sam ptica. Hoću da raširim krila i odletim odavde daleko. Veliko zlo nikad nema opravdanje postojanja već sasvim logično objašnjenje, svrhu. Želeo bih unapred da se izvinim ženskom rodu na ovakvom razmišljanju i pristupu pisanja ali sve što budem zabeležio danas samo je moje mišljenje o jednoj jedinoj osobi, ne o svim ženama.
Nije mi bilo lako da se odlučim na pisanje o njoj. Toliko toga treba reći a ja uopšte ne znam odakle da krenem. Da li ste nekada samo pogledom uspeli da vidite dušu čoveka? Ta dubina koja preslikava talog osećanja i strahova pomešani su bojama jeseni. Smrt ljubavi je samo preduslov nepostojanja iste. Nisam tip koji će osuđivati celu žensku populaciju ali zamislite jedan krug koji se zove porodica, koji je mali isplaniran i siguran. U taj krug kada udje strast koja kao magla oduzme vid dečaku da bi mu je kroz bol vratila nazad razbija krug na parčiće. Lepa reč je super lepak a oproštaj kazna koja lepi ružna sećanja i čini ih večnim.
Nisam je dovoljno poznavao, mislio sam da je nešto loše još u trenu kada sam je prvi put video. Njen pogled i razvijen smisao za glupost govorili su mi da moja hladnoća prema dotičnoj još uvek nije dostigla zimu sibirskih srazmera. Ona je zlo na dve noge opasano opaskama samo paklu znanim jahačima. Njena krv je otrov koji treba ubiti serumom samopoštovanja. Govorio sam, ali su uši dečaka ostale gluve za moje reči, reči koje su dopirale iz reke istine sukobljavale su se sa otrovom kobre koja je svakim ujedom oduzimala svest i razumno mišljenje dečaka. Video sam ga, kao pticu koja nema krila, koja će gladnoj zmiji postati užina i nevažna brojka u špilu sa 52 razloga.
Dugo sam tražio reč koja bi mogla da je opiše, protraćio sam dan da bih shvatio da samo skupom reči koje ni sam ne mogu da spojim mogu da opišem nju, zmiju sa dve glave koja u jednoj pored mozga ima mali aparat za bol i meri koliko žrtva još može da izdrži. Nekako sam došao do zaključka : OTROV-ZMIJA-KERBER-AMAZONKA-GNOJ-BES-HLADNOĆA-LISICA-ZNAK ZA ŽIVOTINJU NA PUTU-STOP-OTROV-OTROV-OTROV-VREME-BOL-ALKOHOL-BOL-VREME-FEKALIJE-KRV-PRLJAVA POSTELJINA-BOLEST-STAROST-SMRT.
Ukratko ovaj skup reči je karakterna osobina devojke o kojoj pričam.
Neke su reči potkrepile verovanja a neka dela stimulisala istinu da se vrati u svoj dom. Verujem samo dobro poznatom liku na zidu, koji sedi na svom stolpu.
Ako pričam o prljavoj posteljini laž i prevara uvek idu zajedno, naime, oni su sastavni deo života. Prevara ima značenje laganja ali bludnost i "naticanje rogova" imaju sasvim smrtan ishod na verovanje da je čovek razumno biće. Ne mrzim je, prezirem njen život. Po prvi put ću, nasuprot hrišćanstvu koje me uči da praštam i volim uraditi suprotno. Želim joj sve najgore, jer oko se vraća okom za oko a zubi trnu na hladnoći koju stvara duša, moje su oči moja vatra koja gori žarom osvete. Vidimo se na nekom boljem mestu i nekom boljem svetu jer je u ovom mesto za bol popunjeno a vreme koje curi kroz sat neprekidno traži da se trulež mesa obogaljenih nađe na trpezi otrovnice. Moja misija je jasna, branim svoj čopor i svoje vukove. AMIN
